Sitnice 27. put

Nedavno sam bio na šibenskoj pijaci i sasvim nehotice slušao razgovor dvojice staraca. Izbrazdana lica i žuljevite ruke odavale su čistu radničku klasu, a govor činjenicu da su iz zaleđa, i da se s njihovih prozora ne vidi more.
Otpuhujući dimove svojih cigareta govorili su o recesiji. Nikako dokučiti što je to recesija i što je korupcija i mito. Poslije dugo mozganja složno su zaključili: – U naše vrime nije bilo te recesije, znalo je dikod biti samo malo potrbe i sirotinje, ali te recesije bilo nije. Jest da je nekad bilo i lupeštine, svakakvog lopovluka, ali te korupcije nije bilo. A ako bi se koja plava kuvertica i dala kome, to nije bilo mito, to je bio samo dar uslužnm čoviku! I tako su njih dvojica lagano pijuckali po dva deca crnoga, pušili i živahno pretresali našu sivkastu gospdarsku svakodnevicu.
Palo mi je na pamet jesu li ta dvojica i mnogi slični njima ikad pomislili o ikakvim novogodišnjim aranžmanima, o odlascima na skijanje, ili ljeti na kupanje ili kakvo krstarenje. Naravno da bi njima bilo svetogrđe na takve stvari trošiti vrijeme i novac, pogotovo kad se u polju ili u vinogradu i sa blagom ima prišnijeg i pametnijeg posla.
Je li vama, poštovane slušateljice i poštovani slušatelji, predstavlja veliku brigu kako ćete dočekati Novu godinu, gdje ćete zakupiti aranžman, koga ćete slušati i što ćete jesti?? Jeste li pomišljali o nekadašnjim dočecima u Drnišu kad bi bio organiziran ples, i kad bi bilo pitanje časti biti na plesu, biti viđen i zapažen, točno u ponoć biti uz svoju dragu ili svoga dragoga zbog prvog poljupca u Novoj godini?! Bilo je to vrijeme valcera, tanga, svinga, ča ča ča, tvista, nije se tada samo skakalo i mlatilo glavama. Nama klincima iz prikrajka bilo je zanimljivo gledati plesove laganijeg tempa, kad ruke plesača čvrsto obujme svoju partnericu, a diskretni poljubac jasno dao do znanja o čemu se tu radi. Mi bi se tada smijuckali i govorili: – Vidi oni šta se ljubu! Glazba je bila domaća, drniška, repertoar svjetski. Obavezno bi bila organiirana i lutrija. Tako si mogao lijepo se provesti, naplesati i ujutro, poput dobrog djeda Mraza donijeti kući fen ili peglu.
Sada se govori o dočecima pod šatorom. Meni se to nikad nije puno dopadalo jer mi je prva asocijacija na šator cirkus.
Najvažnije je da ipak negdje izađemo i malo, makar malo se proveselimo. I nemojte pri tome imati poluprazne čaše ili boce. Neka budu polupune. Onda ćete shvatiti da kod nas i nema recesije. Možda malo sirotinje i potribe, ali te recesije sigurno ne.